Srđan Dragojević, režiser i pisac, rođen je u Beogradu 1963. Diplomirao je psihologiju i filmsku i TV režiju. Autor je osam igranih filmova, među kojima su Mi nismo anđeli, Lepa sela lepo gore, Rane i Parada, i dobitnik brojnih međunarodnih filmskih nagrada: Berlinale, Lokarno, Stokholm, Sao Paulo, Solun itd.Pored scenarija za filmove objavljenih u knjigama Rane i dve priče za novu deceniju (2010) i Pre nego što crvima kažem zdravo (2015), napisao je i nekoliko knjiga za decu. Autor je i tri zbirke pesama, a za Knjigu akcione poezije 1986. godine dobio je nagradu „Branko Radičević“. 2025. godine je debitovao kao romanopisac izdavačke kuče Laguna.Na iznenađenje velikog dela javnosti, postao je 2010. član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije, iako je tokom devedesetih bio poznat kao veliki kritičar režima SPS i Slobodana Miloševića. „Pristupio sam SPS-u pošto su oni bili zainteresovani za jednu stvar o kojoj nekoliko godina razmišljam, a to je ponovna kinofikacija Srbije jer stotine domova kulture zvrje prazno, izdati su za neke magacine, kafiće.“ Na republičkim izborima 2012. godine bio je 55. na listi koalicije SPS, PUPS, JS, ali nije ušao u parlament. U martu 2013. izjavio je kako bi mu bila „velika čast“ da bude poslanik, a jula meseca na pitanje novinara da li bi voleo da bude ministar kulture izjavio je da „ima pametnija posla“. Želja za poslaničkim poslom ispunila mu se avgusta 2013. godine, posle rekonstrukcije Vlade, kada je u Skupštinu Srbije ušao nakon što su dva poslanika SPS postala ministri. Sa SPS-om se ipak naknadno razišao i postao žestok kritičar režima Aleksandra Vučića. Kada je pred predsedničke izbore 2017. podržao kandidaturu Saše Jankovića, lider SPS-a Ivica Dačić je izjavio: „Mi smo se odavno politički rastali. On je i podneo ostavku na mesto poslanika. Svako sam bira svoj politički put, a ja mislim da je on izabrao ćorsokak. Ne znam da li je i dalje član SPS, a ako jeste biće izbačen iz članstva.“